Поезија у нашој школи
Autor: Saša Ostojić, 14. 4. 2019.
Ученице седмог разреда наше школе написале су наставак познате народне песме Љубавни растанак. Љубавни растанак Љубавни растанак Зелен кадо, немој да жалиш, даљина не може да нас растави. Ти си далеко, далеко од мене, ал' наша љубав је и даље иста. Немој због мене сузе лити, кадо моја, прелепи цвете. Не стоје ти сузе тешке, Нити бол тамна и страшна. Кадо моја, не заборави ме јер ја не могу без тебе. Тина Томић Љубавни растанак Одговара врабац са Дољана: Немој сузе да рониш, моја драга кадо! Доћи ћу теби у походе дарове донети и у Дољане те понети. Запевала из бостана када: Само дођи, па ме води, с тобом и на крај света ја ћу поћи! Милица Живковић
Два су цвијета у бостану расла,
плави зумбул и зелена када.
Плави зумбул оде на Дољане,
оста када у бостану сама.
Поручује зумбул са Дољана:
Душо моја, у бостану кадо,
како ти је у бостану самој?
Одговара из бостана када:
Што је небо, да је лист `артије,
што је гора, да су калемови,
што је море, да је црн муређеп,
па да пишем три године дана,
не бих моји` исписала јада.
« Travanj 2024 » | ||||||
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |